Senjski Rudnik

[JZ811]

I jos jedna u nizu akcija Kluba Ljubitelja Timočkih Pruga-Zaječar-Senjski Rudnik-Resavica-Ravna Reka...
Pruga Ćuprija-Senjski Rudnik-Ravna Reka,bila je jedna od lepših u Srbiji jer se probijala kroz klisuru reke Ravanice i pela na visoki plato kod Pasuljanskih Livada.
Gradnja pruge je počela 1890.godine,a 12.decembra 1892.god je predata u saobracajširine koloseka 0,75m.a nakon produzetka pruge do Ravne Reke kolosek je prepravljen na širinu koloseka 0,76m.
zbog teškog terena pruga je pravljena sa dosta malim poluprečnicima krivina i jako velikim usponima.Do Senjskog Rudnika max.uspon bio je 33 promila,a između Senjskog Rudnika i Ravne Reke uspon je dostizao i do 46 promila.

Dok su korišcene male troosovinske lokomotive bilo je vise teskih nesreca zbog problema sa kocenjem voza,i iz tog razloga na ovoj pruzi saobracale su lok.Malet(SDŽ 391-402,JDŽ 90) a i lokomotivama sistema Hagans(SDŽ381,JDŽ 193) i Majer (JDŽ90-008).

Još jedna karakteristika pruge je "senjsko "kvačilo,koje je preuzeto sa saksonskih zeleznica kad je pruga građena i zadržano sve do kraja,a kojim su bili opremljeni vagoni.Naravno "bosansko"kvacilo i "senjsko" kvacilo mogli su međusobno da se spajaju.

Na prugu se oslanjala i industrijska pruga iz Sisevca,širine koloseka 0,60m,ind.pruga Češke fabrike šecera i mnoge druge ind.pruge i žičare.

Pruga Parcin-Zajecar sa krakom Metovnica-Bor bila je 11.novembra 1915.godine povezana sa prugom Cuprija-Ravna Reka.

Kada je 1960.god pruga normalnog koloseka iz pravca Markovca produzena do Resavice,transport uglja pocinje da se prebacuje na taj pravac,tako da je prvo ukinut 1962.god deo između Ravne Reke i Senjskog Rudnika,a 1967.god i ostatak pruge.

I kao sto je i red slede slike sa akcije.....

A i da ne zaboravim tekst koji sam otkucala ili bolje receno prekucala,sastavio je član kluba Bojan Šrajer(penzionisani visoki oficir), i prosledio ga clanovima akcije kao uput u pricu kad smo 06.juna 2009.godine krenuli u akciju,tragom "senjskog ćire".

[JZ811]

Krecem od sredine akcije,tj.od posete Muzeju rudarstva u Senjskom Rudniku

Na pocetku naravno razmena poklona









Idemo dalje,a tu su naravno nama jako interesantni bili železnički eksponati....

Baron od Henngena koji je zazlužan za razvoj srpskog rudarstva i školovanje prvih srpskih rudarskih inženjera od vremena Miloša Obrenovića do polovine 19. veka

[JZ811]

[JZ811]

...nastavljam dalje sa slikama eksponata...

[JZ811]

[JZ811]

..i jos slika eksponata iz muzeja...

[JZ811]

U nastavku ćemo preći na spoljni deo muzeja i eksponate koji se nalaze napolju, razni delovi rudnilkih mašina, jamska kompozicija vagoneta itd.


Spoljašni deo muzeja se nalazi preko puta zgrade muzeja i obuhvata nekadašnju mašinsku radionicu plato ispred nje kao i ulaz u prvu jamu, jamu ˝ALEKSANDROV PODKOP˝ prva jama iz 1853.

[JZ811]

Nekadašnja upravna zgrada rudnika





G.-din Cvijetičanin urednik časopisa kulturno-istorijskog časopisa timočke regije ˝RAZVITAK˝.
Fotografija nosi radni naziv ˝PORUČNIK GRUBER I NJEGOV MALI TENK˝

[JZ811]

Pogled na brdo iznad Senjskog Rudnika kojim je išla trasa pruke prema Ravnoj Reci, ovo dominira nad naseljem verovatno kako je dominirao i pogled na vozove koji su se spuštali u naselje.



Sada prelazimo u deo rudnika koji je aktivan a prikazaću vam jedinstvenu, oruginalnu, parnu mašinu na SVETU koja je još uvek u funkciji bez bilo kakve greške, sliži za spuštanje i dizanje korpi lifta kojim rudari ulaze u jamu.
Vagoneti

Postrojenje ˝lifta˝

[JZ811]

Korpe kojim rudari ulaze u jamu

Ulaz u jamu, dubina ove rupe je oko 150m

A ovo smo saznali tokom posete rudniku,a zapisao Bojan Šrajer
Поред музеја угљарства, у Сењском Руднику се налази и парна машина. Убедљиво најстарија рударска парна машина у Европи, можда и у свету и ради већ 135 година!
Почела је да се загрева у 19. веку, као од шале је преко главе претурила цео 20.-ти, да би и данас, у првој декади 21.-ог века, тутњала пуном паром.
Да чудо буде веће, ова машина није експонат музеја. Она је свакодневно у функцији: њен механизам покреће лифтове којима се три смене рудара свакодневно спуштају 150 метара у утробу земље и, наравно, излазе из ње.

Како нам је објаснио кустос Музеја Мирослав Николић, машина је направљена 1872. године у Грацу, у аустроугарској фабрици "Јожеф Кереши".
- Најпре је инсталирана у руднику Врдник на Фрушкој гори 1876. године. Тамо је радила све до 1922. године, а онда је пребачена у Сењски Рудник. Пратили су је рудари који су кренули у потрагу за послом. Од тада је овде, код нас.

Ова необична направа ради на водену пару, а огромни зупчаници на које су намотане сајле које тегле безмало век и по лифтове, смештени су у посебној просторији на површини рудника. Ту је и њен "газда" Слободан Ђорђевић, који са поносом показује тајну њене дуговечности:
- На најважнијем делу механизма налазе се дрвени зупци! Израђују се искључиво од грабовог дрвета и правимо их у нашој машинској радионици. Одржавање машине је крајње једноставно, јер, када се дрвени зуб поломи, избијемо га чекићем и - заменимо.

Тако ово рударско "сокоћало" ради без обзира на то да ли има електричне енергије или не. Поред рудара у окно спушта и лакши репроматеријал.
- Ово је сигурно једина таква машина у Европи, а највероватније и у свету - додаје Николић. - До сада су долазили најпознатији инжењери из Европе који су хтели да утврде њену аутентичност. Експертизу су правили струњаци за техничке науке из Велике Британије, Словеније, Португала и Шпаније.
Утврђено је да је заиста 1872. њена година производње.

Већ деценијама су рудари врло поносни на своју машину.
Били су узнемирени када је једна британска делегација долазила 1970. године са намером да је откупи. Ондашњем руководству било је понуђено да се одрекне машине, а да за узврат ови инсталирају ново, модерно постројење са истим својствима. Енглези су брже отишли него што су дошли, пошто су схватили да не могу да се домогну рударске "мезимице".
Приликом једне посете из Словеније, двадесетак стручњака је хтело да виде парну машину. Двојица међу њима су стално понављали како су они технолошки супериорни, а када су их питали шта се дешава када се њима поквари чип на машини, они су објаснили да траже део у магацину, па ако га нема, наруче од произвођача и да све то потраје и по неколико дана.
- Е, рекох им ја - сетио се Николић - да код нас може само да "зариба" дрвени зубац, да га ми избијемо чекићем и ставимо нови. И све то траје два-три минута.


pomenuta masina...

..ostale slike sutra..